Zeolit je potpuno je prirodan, siguran za upotrebu, i apsolutno netoksičan mineral. Njegova pravilna upotreba ne izaziva nikakve negativne efekte, niti kontraidikacije, što je dokazano hemijskom analizom i toksikološkim analizama od strane eminentnih stručnjaka.
Zeolit je alumosilikatni mineral vulkanskog porekla. Njegova kristalna rešetka je negativno naelektrisana i funkcioniše kao jonski izmenjivač. Kapacitet katjonske razmene i adsorptivna sposobnost zeolita aktivira se mehaničkom obradom. Jedna od najvažnijih karakteristika zeolita jeste njegov afinitet za usvajanje različitih mikotoksina i teških metala (poput kadmijuma–Cd, olova–Pb, žive-Hg, arsena-As i sl.), koji se čvrsto vezju za njegovu kristalnu rešetku, i praktično se ne ispuštaju iz iste. Zeolit za svoju kristalnu rešetku vezuje i druge pozitivno naelektrisane jone (katjone) kao što su azot, natrijum, kalcijum, kalijum i dr., međutim, ti usvojeni katjoni se drže slabijim vezama, i lako se mogu zameniti sa drugim katjonima iz rastvora koji je u kontaktu sa zeolitom.
Zeolit granulacije od 0 do 4mm je mehanički obrađen i idealan je za dodavanje u zemljište, bilo da se radi o zemljištu na otvorenom polju, plasteničkom i stakleničkom zemljištu ili zemljištu u saksijama i žardinjerama.
Efekti i primena zeolita: Prema mnogobrojnim naučnim istraživanjima i ogledima, zeolit se odlično pokazao kao sredstvo koje dovodi do poboljšanja zemljišnih karakteristika, povećanja prinosa (različit nivo povećanja kod različitih biljnih kultura), i povećanja kvaliteta tih prinosa. S obzirom na to da zeolit veoma povoljno utiče na vodni režim zemljišta, njegovom pravilnom primenom smanjuje se rizik od stresa biljnih kultura prouzrokovanog sušom. Pozitivna interakcija koja se ostvaruje u sistemu zemljište-voda-biljka, u prisustvu zeolilta u zemljištu, može se objasniti na sledeći način: iako zeolit ima sposobnost zadržavanja vode u zemljištu, sila kojom se ta voda drži nije velika, i kako vremenom raste korenov sistema biljaka (raste njegova apsorpciona moć), tako se polako oslobađa voda koju je zeolit “zadržao” i usvaja se od strane korenovog sistema. Na taj način se sprečava ispiranje vode u dublje horizonte, a biljka može duže da izdrži bez kiše i/ili vode dodate sistemom za navodnjavanje.
Primenom zeolita u poljoprivredi sprečava se ispiranje hranljivih elemenata zemljišta (bilo da su oni već prisutni u zemljištu ili da su dodati đubrenjem). Ova sposobnost zeolita ogleda se u njegovoj mogućnosti da adsorbuje hranljive elemente zemljišta (i/ili sastojke đubriva), i da ih tokom vegetacije polako otpušta, što će znatno doprineti produžavanju dejstva dodatih đubriva. Ovakav efekat zeolita pozitvno utiče na ekonomiju čitave poljoprivredne proizvodnje (može se smanjiti doza đubriva), a doprinosi i očuvanju životne sredine. Sa tim u vezi, važno je reći da usvojene teške metale, koji se mogu naći u zemljištu, zeolit za svoju kristalnu rešetku vezuje jačim silama i praktično onemogućava njihovu apsorpciju od strane biljaka (što će obezbediti neometan razvoj biljnih kultura čak i na zemljištima sa povišenim sadržajem teških metala). Korišćenjem zeolita u poljoprivredi popravlja se struktura degradiranih zemljišta, a smanjuje se i kiselost. Na osnovu navedenih efekata koje zeolit svojom primenom ispoljava, može se zaključiti da on pozitivno utiče kako na hranidbeni režim zemljišta i biljaka, tako i na ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje i smanjenje rizika od zagađenja životne sredine.
Način primene
1: Voćarstvo: Prilikom podizanja zasada voća zeolit se dodaje u količini od 0.5kg do 1kg po sadnom mestu. U starijim zasadima se dodaje oko stabla, u istoj količini (potrebno je da se zeolit ukopa na dubinu glavne mase korenovog sistema – posipanje po povrsini zemljista nema pozitivan efekat). Korišćenjem zeolita prilikom podizanja zasada olakšava se primanje sadnica, a u starijim zasadima očekuje se veći prinos (različit nivo povećanja prinosa kod različitih biljih vrsta), i bolji kvalitet plodova
2: Vinogradarstvo: Kod podizanja vinograda zeolit se dodaje u količini od 0.4kg do 0.6kg po sadnom mwstu. Kod starijih vinograda dodati oko 0.5 kg/m2(ne posipati po povrsini zemljista, vec pomesati sa zemljom na dubini glavne mase korenovog sistema). Korišćenjem zeolita pri podizanju vinograda obezbeđuje se veći procenat primanja biljaka, a kasnije se smanjuje mogućnost oboljevanja loze, i sprečava se zakišeljavanje zemljišta
3: Ratarstvo i Povrtarstvo: Zeolit se može mešati sa mineralnim i organskim đubrivima. Količina zeolita koja će se primenjivati u ratarstvu i povrtarstvu, zavisi od vrste gajene kulture, kao i od vrste i količine đubriva koja će se primenjivati.
4: Hortikultura: Zeolit se veoma dobro pokazao i kod gajenja lekovitog i ukrasnog bilja. Može se mešati sa zemljom, samim supstratima ili supstratnim smešama, kompostom i sl., i to 10-20% u odnosu na ukupnu količinu navedenih materijala
5: Čuvanje voća, povrća i drugih prehrambenih proizvoda: Zeolit povoljno utiče na mikroklimu skladištenih prostorija, tako što snižava vlažnost vazduha i ublažava temperaturna kolebanja. Uklanja štetne hemikalije (pesticide i druga sredstva) sa površine ploda, apsorbuje i neutrališe fermente i druge materije izdvojene sa bakterijama koje ubrzavaju process truljenja.
6: Zeolit se u ribarstvu koristi kao sredstvo za snižavanje koncentracije amonijačnog jona u vodi, koji može biti veoma toksičan za ribe. Primenjuje se u količini od 0.4 do 0.5% u odnosu na ukupnu količinu vode. Pored toga koristi se i kao dodatak u ishrani riba.
7: Higijenski posip: Zeolit je pokazao izuzetnu praktičnu primenu kada je reć o kućnim ljubimcima. Upija vlagu i neutrališe neprijatne mirise. Posipa se po dnu kaveza u sloju debljine 2-5cm. Može se koristiti kao umetak u obući, ili za neutralizaciju neprijatnih mirisa frižidera
8: Zaštita životne sredine: Koristi se za prečišćavanje otpadnih voda poreklom iz industrije, poljoprivrede, naseljenih mesta is l. Uklanja i veliki broj kontaminanata iz vazduha
Korisni saveti
1: Ovaj Zeolit je samo mehanički obrađen, ne i termički, i kao takav se ne preporučuje niti za dodatak ishrani u stočarstvu niti za ljudsku upotrebu! Analizu zeolita izvršio: ”Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina”, Beograd
2: Poreklo zeolita: Igroš – mesto kod Brusa
3: Rok trajanja: neograničen (čuvati na suvom)
Specifikacije
Klinoptilolita < 83%
Feldspati < 5%
Liskuni < 8%
Kvarc < 5%
Karbonati < 5%
Kapacitet katjonske izmene: 171,97
Pakovanje sadrži
25kg zeolita granulacije od 0 do 4mm
